S prvim prolećnim danima, kada sunce grane, trebalo bi da imamo više energije i da se osećamo bolje i odmornije. Međutim, kod nekih ljudi se baš tada ispoljavaju tegobe u vidu umora i bezvoljnosti. O čemu je zapravo reč i zbog čega se to dešava?
Sam razlog javljanja prolećnog umora nije sasvim jasan, mada se smatra da nastaje kao posledica više faktora koji dolaze sa promenom godišnjih doba odnosno prelaskom iz hladne zime u toplije proleće.
Ti faktori pre svega obuhvataju:
-Vreme potrebno da se naš organizam navikne na toplije vreme koje dolazi sa prolećem. Svaka promena zahteva da joj se prilagodimo, pa tako i promena godišnjih doba.
-Toplota koja dolazi sa prolećem širi krvne sudove i samim tim dovodi do pada krvnog pritiska. Nizak pritisak dovodi do tegoba u vidu slabosti, malaksalost i pospanosti. Pacijenti se žale da ne mogu da drže glavu ispravljenu i oči otvorene, samo bi da bi da spavaju.
-Dolazi do poremećaja ustaljenom sistema hormona melatonin koji je zadužen za spavanje i hormona serotonin koji je zadužen za dobro raspoloženje. U toku zime se zbog dužeg trajanja noći stvarao više melatonin dok u toku proleća sa povećanjem broja sunčanih dana i toplotom stvara sve više serotonin hormona sreće. Organizam ne može od jednom da reši problem povećanog stvaranja sertonina i sve dok se ravnoteža melatonin/serotonin ponovo ne uspostavi mogu da se jave simptomi prolećnog umora. -Dolaskom proleća količina obaveza koje se obavljaju napolju se povećava. Zbog mirovanja u zimskim mesecima logično je očekivati da će doći do gubitka kondicije i povećanja kilaže. Organizmu je potreban određeni vremenski period da povrati kondiciju ali i dovede kilažu u neku razumnu meru.
Prolećni umor nije bolest već privremeno stanje koje traje sve dok se organizam ne adaptira na novo godišnje doba. Koliko dugo će prilagođavanje da traje zavisi i od nas. Obično se javlja prvih nedelja, odnosno dok temperature od 15 do 20 stepeni Celzijusovih ne postanu svakodnevne.
Kako što pre savladati prolećni umor?
Da bi se simptomi prolećnog umora što pre prebrodili, preporučuje se:
-Kvalitetna – nutritivno bogata i raznovrsna ishrana
-Kvalitetan san
-Unos dovoljne količine tečnosti
-Fizička aktivnost
-Boravak u prirodi i izlaganje sunčevoj svetlosti
